Naša civilizacija pruža mnoge palijative što pomažu ljudima da ne dodju do svesti o svojoj usamljenosti. To je, kao prvo, stroga rutina birokratizovanog, mehanizovanog rada, koji pomaze ljudima da ne budu svesni svojih najosnovnijih zelja — čeznje za transcendencijom i sjedinjenjem. Ukoliko ova rutina sama nije dovoljna, čovjek prevazilazi svoje nesvesno očajanje rutinom zabave, pasivnim gutanjem zvukova i slika koje mu nudi industrija zabave; uz to i zadovoljstvom sto ga pruza kupovina uvek novih stvari i njihovom čestom zamenom za druge.

Naša civilizacija pruža mnoge palijative što pomažu ljudima da ne dodju do svesti o svojoj usamljenosti. To je, kao prvo, stroga rutina birokratizovanog, mehanizovanog rada, koji pomaze ljudima da ne budu svesni svojih najosnovnijih zelja — čeznje za transcendencijom i sjedinjenjem. Ukoliko ova rutina sama nije dovoljna, čovjek prevazilazi svoje nesvesno očajanje rutinom zabave, pasivnim gutanjem zvukova i slika koje mu nudi industrija zabave; uz to i zadovoljstvom sto ga pruza kupovina uvek novih stvari i njihovom čestom zamenom za druge.

Naša civilizacija pruža mnoge palijative što pomažu ljudima da ne dodju do svesti o svojoj usamljenosti. To je, kao prvo, stroga rutina birokratizovanog, mehanizovanog rada, koji pomaze ljudima da ne budu svesni svojih najosnovnijih zelja — čeznje za transcendencijom i sjedinjenjem. Ukoliko ova rutina sama nije dovoljna, čovjek prevazilazi svoje nesvesno očajanje rutinom zabave, pasivnim gutanjem zvukova i slika koje mu nudi industrija zabave; uz to i zadovoljstvom sto ga pruza kupovina uvek novih stvari i njihovom čestom zamenom za druge.